„Danas je Lili tvoja ćerka?“, upitala sam tihim glasom. „Sinoć si je nazvao teretom.“
Zaćutao je na trenutak. „Ne drami.“
Margaret je zgrabila telefon. „Žena bez prebijene pare trebalo bi da bude zahvalna na bilo čemu što joj nudimo.“
Iza nje, Vanesa se nasmejala. „Reci Ani da sam preuredila sobu za bebu.“
Snimila sam svaku pojedinačnu reč.
„Uživajte u tome“, rekla sam. „Imate dva sata.“
Danijel je smirenost pogrešno protumačio kao predaju. Poslao je fotografije Vanese kako drži Lilina ćebad, Margaret kako pije ispod lustera i mojih stvari nagomilanih pored kanti za smeće. Zatim je poslao tekstualnu poruku: POTPIŠI ILI NAS VIŠE NIKADA NEĆEŠ VIDETI.
U jedanaest sati, upravni odbor kompanije Northstar sastao se na hitnoj video-konferenciji. Kler je predstavila dokumente o nasledstvu. Ja sam se uključila iz bolničkog apartmana, dok je Lili spavala naslonjena na moje rame.
„Kao većinski akcionar kompanije Vale Global“, rekla sam, „zahtevam hitnu suspenziju Danijela Mersera do završetka istrage o prevari sa troškovima, falsifikovanju i zloupotrebi korporativnih sredstava.“
Odluka je doneta jednoglasno.
U jedanaest i petnaest, njegove službene kreditne kartice prestale su da rade. U jedanaest i dvadeset, obezbeđenje zgrade ukinulo mu je pristup kancelariji. U jedanaest i trideset, revizori su ušli u sedište Northstara sa nalozima za očuvanje njegovih dosijea.
Danijel je nazvao četrnaest puta.
Javila sam se na petnaesti.
„Šta si to uradila?”, vrisnuo je.
„Prestala sam da finansiram tvoju surovost.”
„Ne možeš da diraš moju kompaniju.”
„Nikada nije ni bila tvoja.”
Prvi put otkako su se vrata zatvorila, Danijel nije imao šta da kaže.
Tada je ušla Kler noseći zapečaćen policijski izveštaj.
„Sigurnosna kamera je preživela”, rekla je. „Tvoj deda je instalirao rezervnu kopiju na oblaku kada je kupio kuću. Zabeležila je sve što se desilo na tremu.”
Pogledala sam na sat. Prošla su dvadeset tri sata.
„Dobro”, rekla sam. „Hajdemo kući da ovo završimo kako treba.”
