Kad sam se vratila dolje, Brenda je još jela.
Tyler je pio kolu.
Moja svekrva je uključila televizor.
Thomas je zurio u pod.
Niko me nije zaustavio.
Na vratima se Brenda nasmijala.
„Nemoj doći da moliš.“
Pogledala sam je.
„Doći će dan kad ćeš zažaliti zbog tih riječi.“
Zatim sam izašla.
Iz Ubera sam poslala Thomasu SMS.
„Pošalji papire za razvod. Dijete ću odgajati sama.“
Njegov odgovor je došao odmah.
„Dobro.“
Zato sam poslala još jednu poruku.
„Tylerov račun za školarinu od 5.000 dolara dospijeva sljedeće sedmice. Plaćala sam ga sedam godina. Ovaj put moje ime neće biti na njemu.“
Tri minute kasnije telefon je počeo da vibrira.
„Kako to misliš, TI si ga plaćala?“
Zatim:
„Emma, odgovori mi.“
Zatim:
„Ne možeš jednostavno prestati bez upozorenja.“
Okrenula sam telefon ekranom prema dolje.
Tri dana kasnije račun Akademije stigao je u Thomasovo sanduče.
Prvi put nakon sedam godina moje ime nije bilo na njemu.
