„Šta se dogodilo?“, insistirao je Eric.
Daniel je podigao obe ruke. „Neka doktor objasni.“
Eric je pogledao kroz prozor i video Sophie kako plače na mom ramenu. Zatim je primetio socijalnog radnika kako sedi pored njenog kreveta.
Njegov izraz se promenio.
„Ne.“
„Eric— “
„Ти живиш у једној кући с њом.“
Daniel одступи назад, као да је ударен.
„Никада нисам повредио Sophie.“
Eric је директно показао прстом на њега.
„Ухапсите га.“
Једна сестра је повукла завесу, али Sophie је већ била чула.
Исклизнула се из мог загрљаја и отрчала ка вратима.
„Тата, стани!“
Eric је покушао да уђе. Обезбеђење му је препречило пут, док је социјални радник вратио Sophie унутра.
Daniel је стајао непомично у ходнику.
Sophie при
— Дозволила си том човеку да живи с нашом ћерком.
— Daniel је никада није повредио.
— Не можеш то да знаш.
— Знам.
Eric се насмејао без трунке веселости.
— Да ли си знала да он улази у њену спаваћу собу ноћу?
Стомак ми се стегао.
— Одакле ти то знаш?
— Sophie ми је рекла прошлог викенда.
Видео је израз мог лица и пришао ближе.
— Ниси знала, зар не?
Знала сам.
Пре три недеље пробудила сам се у четири ујутру и затекла Daniel како седи на поду пред отвореним вратима Sophie. Поново је имала главобољу и плашила се да заспи. Донео јој је воду, ставио хладну крпу на чело и остао тамо где га је могла видети.
Мислила сам да је то доброта.
Сада је Eric то претварао у доказ.
— Она се буди болесна — рекла сам. — Он је само надгледа.
— Десетогодишња девојчица има хормон трудноће у крви, Rachel.
— Престани то да говориш тако као да доказује да је Daniel нешто урадио.
— Шта би друго могло да докаже?
Нисам имала одговор.
Са друге стране ходника Daniel је седео иза стаклене преграде док га је детектив испитивао. Руке су му непомично лежале на столу. Ве
Један радиолог је ушао заједно са др Ортис. Разговарали су тихо док су прегледали снимке.
На крају је др Ортис пришла кревету.
— У материци Софи нема видљиве трудноће.
Ваздух је напустио моја плућа тако брзо да сам умало изгубила свест.
— Нема бебе?
— Не видимо је.
Eric није изгледао олакшано.
— А шта кажете на ванматеричну трудноћу?
— Прегледали смо подручја око оба јајника. Нисмо открили плодову кесу, сумњиву масу ни унутрашње крварење.
— Може ли бити прерано?
Др Ортис је оклевала.
— У веома раној фази трудноће ултразвук можда неће показати ништа. Али ниво хормона Софи, њен преглед и изглед њених репродуктивних органа не уклапају се онако како бисмо очекивали.
Привукла сам Софи к себи.
— Дакле, Daniel је невин.
— Медицински налази не указују на утврдиву трудноћу — рекла је пажљиво. — Истрага и медицинска дијагноза су одвојена питања.
Eric је искористио њену опрезност.
— Још увек не можете да га искључите.
Др Ортис га је погледала.
— Још увек не можемо да објаснимо присуство hCG. То није исто што и оптуживати некога без доказа.
Први пут откако је стигао, Eric је заћутао.
Док смо чекали транспорт, Софи је питала да ли може да оде у тоалет трећи пут за мање од сат времена.
— Попila је много воде због ултразвука — рекла сам.
— Сада сам увек жедна — одговорила је Софи. — Чак и у школи.
Д-р Ортис застана близо до вратата.
— Откога се случва това?
— Не знам. От няколко седмици.
— От месеци — поправих я аз. — Носи по две бутилки вода в училище.
Лекарката се приближи.
— Събуждала ли се е през нощта, за да уринира?
— Почти всяка нощ.
Ерик се намръщи.
— Защо никой не ми каза?
— Защото превръщаше всеки разговор в битка за попечителство.
Д-р Ортис помоли Софи да седне изправена. Тя задържа един пръст пред лицето на Софи и бавно го раздвижи от едната страна към другата.
— Продължавай да гледаш.
— Искате да кажете, че тя има рак?
— Нужни са ни допълнителни образни изследвания и изследвания на туморни маркери, преди да можем да определим точния тип.
Погледнах към Софи. Тя наблюдаваше всички ни, опитвайки се да реши колко уплашена трябва да бъде.
— Това ли е причинявало главоболието? — попитах аз.
— Най-вероятно. Освен това притиска в близост до пътищата, свързани с периферното зрение.
Софи докосна главата си отстрани.
— Но какво общо има това с теста за бременност?
Д-р Шах приближи стола си.
— Тестът за бременност всъщност не търси бебе. Той търси хормон, наречен hCG.
— Хормонът в моята кръв?
— Да. Бременността е най-честата причина за появата на този хормон. Но някои герминативно-клетъчни тумори също могат да го произвеждат.
Никой не проговори.
Истината беше твърде голяма, за да се побере в стаята изведнъж.
— Никога не е имало бебе? — попита Софи.
— Не — каза д-р Шах. — Не си бременна.
Цялото тяло на Софи се отпусна. След това тя се загледа в изображението на монитора.
— Значи това нещо е измамило теста?
— Това е един от начините да се опише.
Ерик се отпусна на един стол.
Той се взира в Даниел в продължение на няколко секунди.
— Мислех, че…
— Знам какво си мислеше — каза Даниел.
— Опитвах се да я защитя.
— Ти ме обвини, преди дори да я попиташ.
— Чух думата „бременна“. Тя е на десет. Какво трябваше да си помисля?
— Трябваше да повярваш на дъщеря си, когато ти каза истината.
Ерик погледна към Софи, но тя зарови лице в рамото ми.
Д-р Шах обясни, че Софи ще бъде приета същата нощ. Още кръвни изследвания и скенери щяха да помогнат за идентифицирането на тумора. Неврохирург и онкологичен екип вече преглеждаха нейния случай.
— Можете ли да го премахнете? — попитах аз.
— Лечението зависи от точната диагноза. Много герминативно-клетъчни тумори се повлияват добре от терапията, но трябва да действаме бързо.
Фразата „се повлияват добре“ имаше за цел да ме успокои.
Думите „да действаме бързо“ заличиха това успокоение.
Влезе медицинска сестра, за да постави идентификационна гривна на китката на Софи. Само преди часове болничният персонал се отнасяше към стаята ѝ като към местопрестъпление на скрито престъпление.
Сега разбрахме, че нещо наистина я е наранявало.
Не беше Даниел.
Не беше неродено бебе.
То растеше в главата ѝ.
Софи погледна възрастните, събрани около леглото ѝ.
— Това означава ли, че Даниел може да се прибере у дома?
Ерик затвори очи.
Д-р Шах отговори нежно:
– То значи тест за трудноћу не доказује да те је неко повредио.
Daniel је ухватио Sophie за руку.
Она се чврсто ухватила за њу.
Зурио сам у светлећу слику тумора и схватио сам ужасну погодбу која нам је била понуђена.
Тест који је скоро уништио нашу породицу можда је спасао живот моје ћерке.
Пето поглавље
Штета нанета пре дијагнозе
Sophie је примљена на одељење дечје онкологије недуго после поноћи.
До јутра је прича изашла изван болничких зидова.
Danielov телефон је почео да звони пре изласка сунца. Игнорисао је прва два позива, а затим изашао у ходник да се јави на трећи. Када се вратио, лице му је било без израза.
– Шта се догодило? – питала сам.
Погледао је Sophie пре него што је стишао глас.
– Ставили су ме на административно одсуство у Brookfieldu.
Daniel је предавао природне науке у петом разреду. Радио је у истој основној школи једанаест година без иједне жалбе.
– Зашто школа уопште зна?
Daniel је погледао Ericа, који је спавао на столици поред прозора.
Неко је контактирао начелника инспектората док смо чекали на ултразвук. Онај који је звао саопштио је да је Daniel саслушан након што је десетогодишња девојчица у његовој кући имала позитиван резултат на трудноћу.
Пробудила сам Ericа.
– Јеси ли ти звао Danielovu школу?
Усправио се полако.
– Веровао сам да је дете могло бити у опасности.
– Знао си да ултразвук није открио трудноћу.
– Звао сам пре ултразвука.
– Онда их позови поново.
Eric је протрљао лице обема рукама.
– Лекари још нису објаснили хормон.
– Открили су тумор на њеном мозгу!
– То аутоматски не брише сваку забринутост.
Daniel је стао између нас.
– Престаните.
Глас му је био тих, али Sophie је отворила очи.
– Зашто се свађате?
– Без разлога, бубице – рекао је Daniel.
Sophie га је погледала.
– Зашто ниси у школи?
Нико од нас није одговорио довољно брзо.
Њен поглед се преместио са Danielа на Ericа.
– Рекао си људима да ме је повредио.
Eric се усправио.
– Покушавао сам да те заштитим.
– Рекла сам ти да ме није.
– Sophie, понекад деца…
– Не лажем!
Монитор срчаног ритма поред њеног кревета почео је брже да пишти. Ушла је медицинска сестра и замолила све осим мене да изађу.
Sophie је окренула лице ка зиду.
– Стално говоре да ми верују, али ми не верују.
Села сам поред ње.
– Лекари ти верују.
– А ти?
Питање је погодило дубље од свега што је Eric рекао.
– Ја ти верујем.
– Јеси ли ми јуче веровала?
Сетила сам се како сам скренула поглед са Danielа кроз стакло.
– Била сам уплашена – признала сам. – И на тренутак сам дозволила том страху да се претвори у сумњу. Толико ми је жао.
Др Shah је стигла са неурохирургом касније истог јутра. Додатне крвне анализе показале су да су нивои hCG код Sophie остали повишени. Још један туморски маркер такође је био изван норме.
Био им је потребан мали узорак ткива да идентификују тачан тумор и изаберу најбезбедније лечење.
— Hoćete li mi otvoriti glavu? — upitala je Sophie.
Neurohirurg je objasnio da će se procedura izvesti kroz mali otvor uz pomoć snimanja. Govorio je pažljivo, bez davanja obećanja koja nije mogao da ispuni.
Sophie je slušala, stiskajući svog zeca.
— Može li tumor da nas čuje?
— Ne — rekao je.
— Dobro. Ne želim da zna da smo ga otkrili.
Biopsija je bila zakazana za sledeće jutro.
Nakon što su lekari otišli, Eric je prišao Danielu u hodniku.
— Kontaktiraću tvoju školu.
— To nije dovoljno — rekao je Daniel.
— Šta želiš da uradim?
— Reci im da si me optužio bez dokaza. Upotrebi tačno te reči.
Ericova vilica se stegla.
— Nisi ti bio taj koji je dobio onaj rezultat testa.
— Ne. Ja sam bio samo čovek kog si odlučio da uništiš njime.
Sa svog kreveta Sophie je pozvala oba muškarca u sobu.
Stali su sa obe njene strane.
— Ne zanima me koji će od vas dvojice pobediti — rekla je. — Ne zanima me koga mama voli više ili ko dobija više vikenda.
Eric je spustio pogled.
Sophie je ispružila ruke.
— Morate obojica da prestanete da se svađate dovoljno dugo da mi pomognete.
Daniel je uhvatio jednu njenu ruku.
Nakon duge pauze Eric je uzeo drugu.
Sledećeg jutra bolničari su stigli da odvedu Sophie na operaciju. Pružila mi je svog plišanog zeca, a zatim pogledala ka troje odraslih okupljenih pored njenog kreveta.
— Ako se probudim i vi se opet svađate, zamoliću medicinske sestre da vas sve izbace.
To je bio prvi put da se neko od nas nasmejao nakon testa na trudnoću.
Zatim su se vrata zatvorila za njom.
Zec je ostao u mojim rukama.
I mi smo počeli da čekamo da saznamo ime onoga što je raslo u mojoj ćerki.
Glava šesta
Šta je test zapravo otkrio
Biopsija je trajala tri sata.
Daniel je nervozno šetao po čekaonici. Eric je sedeo ispod televizora sa laktovima na kolenima. Nijedan od njih dvojice nije progovorio.
Kada se neurohirurg konačno pojavio, shvatila sam da je Sophie živa jer je hodao, umesto da trči.
— Procedura je prošla po planu — rekao je. — Ona je budna.
Noge su mi skoro klecnule.
— Da li ste uklonili tumor?
👉 Pročitajte završni deo (3/3) >>
