— Njegovo uklanjanje u ovom trenutku bi dovelo do rizika od oštećenja struktura povezanih sa vidom i hormonskom regulacijom. Današnji cilj je bila dijagnoza.
Dozvolili su nam da vidimo Sophie jedan po jedan. Bila je pospana i bleda, sa malim zavojem skrivenim blizu linije kose.
Njeno prvo pitanje nije bilo o operaciji.
— Da li su iz Danielove škole dozvolili da se vrati?
Daniel se nasmešio, ali oči su mu se napunile suzama.
— Još ne.
— Tata?
Eric je stajao iza mene.
— Pozvao sam inspektorku — rekao je. — Rekao sam joj da nema trudnoće i da nema dokaza da te je Daniel povredio.
— Da li si joj rekao da si pogrešio?
Eric je oklevao.
— Da.
Sophie je ponovo zatvorila oči.
— Dobro.
Patološki izveštaj je stigao dva dana kasnije.
Dr Shah nas je okupio u konferencijskoj sali i napisao dijagnozu na beloj tabli: intrakranijalni tumor germinativnih ćelija koji sekretuje hCG.
Reči su delovale manje zastrašujuće od snimka magnetne rezonance. Ali nisu bile.
— Tumor je proizvodio hormon koji je izazvao pozitivne testove na trudnoću kod Sofije — objasnio je dr Šah. — Takođe je narušio onaj deo njenog mozga koji reguliše žeđ i razvoj.
Danijel se nagnuo napred.
— Da li je to rak?
— Da.
Čuo sam tu reč, ali moj um je odbio da je prihvati.
Dr Šah je nastavio. Tumor je bio ozbiljan, ali taj tip je mogao da reaguje na hemoterapiju. Sofija će proći kroz nekoliko ciklusa lečenja, nakon čega sledi fokusirana radioterapija, ako onkološki tim bude smatrao da je neophodna.
— Kakve su joj šanse? — pitao je Erik.
— Imamo razloga za nadu — rekao je dr Šah. — Ali lečenje mora da počne odmah.
Sofija je razumela više nego što smo želeli.
Tog istog večera pitala me je da li rak znači da će umreti.
Popela sam se na krevet pored nje.
— To znači da lekari znaju protiv čega moraju da se bore.
— Nisam to pitala.
— Ne — šapnula sam. — Nije to.
Uzela sam njeno lice u dlanove.
— Ne znam sve što će se dogoditi. Ali lekari veruju da mogu da izleče ovo, i mi ćemo biti uz tebe na svakom koraku.
Njen prvi ciklus hemoterapije počeo je tri dana kasnije.
Danijel je spavao na rasklopivoj stolici pored njenog kreveta. Erik je svakog jutra donosio doručak, čak i kada Sofija nije mogla da jede. Naučila sam da merim vreme po lekovima, krvnim analizama i promenljivim vrednostima u izveštajima dr Šaha.
Tokom Sofijinog lečenja vratio se jedan detektiv.
Rekao nam je da medicinski nalazi i dosledni iskazi Sofije ne daju osnov za krivično gonjenje Danijela. Socijalni radnik u bolnici je dokumentovao da trudnoća nije utvrđena.
Danijel je bio zvanično oslobođen.
Ali nevinost na papiru nije brisala roditelje koji su već šaputali njegovo ime na parkingu pred školom.
— Mogu da se nosim s tim — rekao mi je.
Znala sam da laže.
Posle prvog ciklusa lečenja Sofijina mučnina se pogoršala. Spavala je veći deo dana i plakala kada su pramenovi kose počeli da se skupljaju na njenom jastuku.
Tada je ušao dr Šah, držeći laboratorijski rezultat.
Prvi put otkako smo je upoznali, nasmešila se pre nego što je progovorila.
— Sofijin hCG je počeo da opada.
Pogledala sam list. Broj je još uvek bio daleko iznad normale.
— Koliko to znači?
— Znači da tumor reaguje.
Sofija je dodirnula zavoj koji je pokrivao njenu braunilu.
— Znači stvar u mom mozgu postaje slabija?
— Tome se nadamo.
Zavukla je ruku pod ćebe i izvadila plišanog zeca.
— Onda ga je sigurno strah.
Danijel se tiho nasmejao. Erik se okrenuo ka prozoru i obrisao oči.
Hormon trudnoće, koji je okrivio nedužnog čoveka, pretvorio se u nešto drugo.
Sada je bio broj koji nam je govorio da naša ćerka može da preživi.
Glava sedma
Broj koji je nastavio da pada
Do trećeg ciklusa Sofijinog lečenja, većina njene kose je opala.
Daniel joj je pomogao da obrije preostale pramenove. Zatim je obrijao i sopstvenu glavu, iako mu je Sophie rekla da zbog toga njegove uši izgledaju ogromne.
Eric je predložio da uradi isto.
— Ne — rekla je Sophie. — Jedan ćelavi tata je dovoljan.
To je bilo najbliže normalnosti čemu se naša porodica približila.
Glavobolje su postale ređe. Sophie je prestala da se budi svakog sata po vodu, a tokom pregleda vida videla je kretanje dalje u stranu nego pre lečenja.
Svako poboljšanje dolazilo je sa cenom. Smršala je. Hrana je imala metalni ukus. Nekih jutara bila je previše umorna da podigne svog plišanog zeca.
Ipak, njen HCG je padao posle svakog ciklusa.
Školski okrug završio je svoju proveru za Daniela. Bilo mu je dozvoljeno da se vrati, ali nekoliko roditelja je tražilo da njihova deca budu premeštena iz njegovog odeljenja.
— Okrug te je oslobodio krivice — rekao sam ja.
— Glasine ne zanima šta odlučuje jedan okrug.
Eric je stajao na vratima bolničke sobe i čuo to.
— Mogu da govorim na sednici školskog odbora.
Daniel je podigao pogled.
— To će ponovo učiniti sve javnim.
— Već je javno.
— Nemaš pravo da se praviš heroj kad si ti to započeo.
— Ne — rekao je Eric. — Ali mogu da kažem istinu.
Sednica je održana sledećeg četvrtka. Daniel je odbio da prisustvuje, pa sam gledao prenos uživo iz Sophieine bolničke sobe.
Eric je stajao sam pred mikrofonom.
Nije pomenuo detalje o Sophieinoj bolesti. Samo je izjavio da je stupio u kontakt sa okrugom dok je bio užasnut i bez potpunih informacija. Rekao je da medicinska istraga nije pronašla dokaze da je Daniel naškodio bilo kom detetu.
Zatim je izgovorio reči koje je Daniel tražio.
— Optužio sam ga bez dokaza. Pogrešio sam.
Kada se sednica završila, Sophie je pogledala Daniela.
— Da li si još ljut na tatu?
— Da — odgovorio je iskreno.
— Hoćeš li ostati ljut zauvek?
— Ne znam.
Razmislila je o tome.
— Ti mi govoriš da se nauka menja kada ima novih dokaza.
Daniel se jedva primetno nasmešio.
— Ljudi su teži od nauke.
— Ali možeš da pokušaš.
Sledeći MRI je pokazao da se tumor značajno smanjio. Pritisak blizu Sophieinih vidnih puteva se smanjio, iako je dr Shah upozorila da lečenje nije završeno.
— Skener izgleda bolje — rekla je. — A HCG se približava normalnim granicama.
Eric je zurio u monitor.
— Kako je nešto tako malo moglo da izazove sve ovo?
— Zahvatilo je veoma osetljivu zonu — odgovorila je dr Shah.
Pomislio sam kako je rezultat testa učinio isto sa našom porodicom. Nekoliko reči na ekranu otkrilo je svaku pukotinu među nama i proširilo te pukotine još više.
Eric je povukao svoj hitni zahtev za starateljstvo. Nije tražio da mu oprostim. Tražio je samo dozvolu da nastavi da dolazi.
Dao sam mu je, jer je Sophie želela da on bude tamo.
Nakon poslednjeg ciklusa hemoterapije okupili smo se oko njene postelje dok je medicinska sestra uzimala još jedan uzorak krvi. Sophie je gledala kako epruveta napušta sobu, kao da nosi presudu za celu njenu budućnost.
Rezultat je stigao posle četiri sata.
Dr Shah je stigla tačno pre zalaska sunca.
Nosila je rezultat pritisnut na grudi.
Daniel je ustao. Eric je prestao da korača. Osetio sam kako se Sophieni prsti sklapaju oko mojih.
— Molim vas, ne terajte nas da čekamo — rekao sam.
Dr Shah je pogledala Sophie.
— Tvoj HCG je sada ispod granice detekcije laboratorije.
Na trenutak niko od nas nije mrdnuo.
Zatim je Sophie počela da plače.
— Znači li to da ga nema?
— Znači da je lečenje zaustavilo tumor da proizvodi hormon. To je odličan znak.
Daniel ju je zagrlio s jedne strane. Eric se nagnuo s druge.
Nisu pogledali jedan drugog.
Nije bilo potrebe.
Prvi put su oba muškarca grlila našu ćerku, umesto da se bore za nju.
Glava osma
Test koji ju je spasao
Četiri meseca nakon prvog pozitivnog testa na trudnoću Sophie, vratili smo se u istu bolnicu na njen poslednji planirani skener.
Nosila je ljubičastu pletenu kapu preko meke kose koja je počinjala ponovo da raste. Njena plišana zečica je prvi put ostala kod kuće.
— Već imam jedanaest — objasnila je. — On mora da nauči da bude samostalan.
Daniel se vratio u svoju učionicu. Neki roditelji su ga još uvek izbegavali, ali većina je prihvatila zaključke istrage. Eric je nastavio da posećuje konsultacije sa Sophie. Dva muškarca nisu bili prijatelji i više nisam očekivao da će to postati.
Naučili su nešto važnije.
Mogli su da stoje u istoj sobi, a da ne primoravaju Sophie da bira između njih.
Dr Shah je ušla sa rezultatima magnetne rezonance.
Tumor se smanjio na minijaturnu zonu neaktivnog tkiva. Nivo hCG kod Sophie je ostao nedetektabilan. Njeno periferno vidno polje se u velikoj meri oporavilo, iako će endokrinolog nastaviti da prati hormone i njen razvoj.
— Hoćete da kažete da je izlečena? — pitao sam.
— Hoću da kažem da danas nema podataka o aktivnoj bolesti — odgovorila je Dr Shah. — Nastavićemo da je pažljivo posmatramo.
Mesecima ranije bih zamrzela opreznost u takvom odgovoru.
Sada sam razumeo da nada ne zahteva sigurnost.
Sophie je pogledala snimak sa skenera.
— Znači ova mala tačkica je sve što je ostalo?
— Vremenom može postati čak i još neprimetnija.
— Mogu li da zadržim snimak?
Dr Shah se nasmešila.
— Možemo da ti odštampamo jedan.
Eric se pomerio kod prozora.
— Dugujem izvinjenje ovoj bolnici.
— Duguješ izvinjenje nekoliko ljudi — rekla je Sophie.
On je klimnuo glavom.
— Znam.
Zatim je pogledala ka Danielu.
— A ti treba da prestaneš da praviš tu facu svaki put kada tata uđe u sobu.
— Koju facu?
— Onu koja govori da si omirisao nešto loše.
Dr Shah je pokrila smeh rukom.
Daniel je bacio pogled ka Ericu.
— Radiću na tome.
Postupak za starateljstvo je povučen. Eric nikada nije vratio ono lako poverenje koje mu je Sophie nekada ukazivala, ali je prestao da ga zahteva. Vraćao je njegove deliće polako — dolazeći na vreme, slušajući pre nego što progovori, i priznajući kada ga je strah učinio okrutnim.
Danielov oproštaj je dolazio još sporije.
I to je bilo u redu.
Neke rane se zatvaraju, a da ne nestanu.
Pre nego što smo otišli, jedna medicinska sestra mi je pružila najnovije laboratorijske rezultate Sophie. Red za hCG pokazivao je rezultat ispod merljivog opsega.
To je bio isti hormon koji je naveo jednog lekara da izvede Daniela iz Sophiene sobe.
Isti hormon koji je doveo detektiva u naš život.
Isti hormon koji je naveo moju ćerku da se pita da li u njoj raste nemoguća beba.
Sophie se naslonila na mene.
— Mama?
— Da?
— Ako je onaj prvi test bio negativan, da li bi otkrili tumor?
Pogledala sam ka Dr Shah.
— Možda ne tako rano — rekla je. — Glavobolje i problemi sa vidom bi nas na kraju doveli dotle. Ali test nas je naterao da nastavimo da tražimo, kada prvi ultrazvuk nije otkrio ništa.
Sophie je razmišljala o tome dok smo išli ka liftu.
Daniel je pritisnuo dugme. Eric je nosio njenu ranicu. Nijedan od dvojice muškaraca nije se svađao oko toga ko će je odvesti kući.
Napolju je popodnevno sunce bilo toliko jako da je Sophie zažmurila.
Zatim je pogledala levo, desno i osmehnula se, jer je videla oba muškarca kako stoje pored nje.
Test je umalo uništio našu porodicu, jer smo jedan hormon smatrali dokazom užasnog dela.
Ali on nikada nije detektovao bebu.
Detektovao je bolest koja je pokušavala da mi oduzme ćerku.
I zahvaljujući tome, ona je još uvek bila živa.
Gornja priča je kompilacija i nije istinita priča.
